Француска Акција је чувени традиционалистички покрет настао у у Француској 1899. године. Оснивачи Француске Акције су били господа Морис Пижо и Анри Вожоа а повод за настанак овог политичког покрета била је афера Драјфус која је дубоко потресла и поделила француско друштво тог времена. Ипак, особа за чије име се везује Француска Акција је франсуцки филозоф и теоретичар Шарл Морас. Тек када је Морас ступио на чело Француске Акције, овај покрет је заузео стратешку оријентацију и полазишта по којима је постао чувен. Основна полазишта Француске акције су традиционализам, анти-републиканизам, анти-парламентаризам и интегрални монархизам. На самом свом почетку, организација није имала за своје основно полазиште анти-републиканизам, већ је то полазиште заузела под утицајем Шарла Мораса након 1905.

Француска Акција никад није била политичка партија из разлога што је у потпуности игнорисала парламентаризам и партијску формулацију политике обзиром да је то било производ буржоаске револуције и укидања монархије из 1789. Ова организација, и поред тога што је била убедљиво  највећа политичка структура у Француској пре Великог рата и у периоду између два светска рата, је увек игнорисала изборе и никад се није кандидовала на њима. Француска Акција, најснажнији поборник рестаурације монархије у Француској и поновног успостављања сталешког система, је себе увек дефинисала као покрет. А методологија борбе се протезала од утицаја на јавност, утицаја на центре државне моћи, издавања часописа, но такође и контроле улице кроз конфронтацију са политичким противницима. Ударни одреди чија намена је била контрола улице су били Камело ду роа (Camelots du roi) а у просторијама организације су као свете реликвије чувани предмети упрскани крвљу или прободени хладним оружјем или метком а који су припадали члановима овог ударног одреда Француске Акције.

Битна позиција Француске Акције се односила на однос према радничкој класи у епохи растућег утицаја марксизма на пролетаријат. Француска Акција је увек била снажан критичар капитализма као тековине својствене републиканским системима. Позиција организације је била саборност свих сталежа унутар друштвеног организма и њихова синергија. Из овог разлога, активисти Француске Акције су били врло активни међу радничком класом објашњавајући им да је експлоатација радништва од стране буржоазије наказни производ републиканског система а не монархије. Па је као продукт овог деловања међу пролетаријатом настало више политичких органа Француске Акције који су имали одређен ниво аутономије – Серкл Сорел, Серкл Прудон и други…

Француска Акција и Шарл Морас су били модел за настанак многих каснијих и познатијих политичких феномена у 20. веку. Неки примери су: национал синдикализам, италијански фашизам, карлисти у Шпанији и други.  Морас је такође утицао на неке политичке појаве и ауторе код нас између два светска рата. Рани Димитрије Љотић је био под снажним Морасовим утицајем, поготово у сегменту у вези са монархизмом.

Избијање Другог светског рата је био почетак караја Француске Акције. Конкретан разлог је било то што се Шарл Морас отворено ставио на страну Вишијевске Француске и Маршала Петена. Ово је подразумевало забрану организације након 1945. и затворску казну за самог Мораса. Други разлог који је значајно смањио популарност ове организације међу Французима је Морасов отворен сукоб са Ватиканом из периода пре Другог светског рата.

Но, и поред свега овога, Француска Акција је и даље снажан инспиратор анти-демократског и монархистичког фронта у разним државама.

Српска десница

Advertisements