Име Јован је хрватско и код нас је присутно од 15. века, каже др. сц. Анкица Чилаш Шимпрага с Института за хрватски језик и језикословље и тврди како и данас има Хрватица које се зову Јованка.

– То се види и из презимена која су изведена из имена, па тако многи Јовановићи као и Милошевићи, нису Срби него Хрвати. Име Милош код нас је потврђено у 13. веку, и то у Задру и Дубровнику. Први забележени Вук живео је у 13. веку у Загребу. Имамо и потврду имена Немања на Kрку из 12. века – открива у разговору за “Глобус” Анкица Чилаш Шимпрага, уредница и коауторка “Рјечника сувремених хрватских особних имена” који је управо објављен.

Анкица Чилаш Шимпрага открива да у Хрватској живи 27 Kолинди, које су вероватно, попут хрватске председнице добиле име по популарној песми Зденке Вучковић из 1967. године.

Kао што се и име Марина знатно раширило због познате песме, а име Елвис проширило се због популарности Елвиса Прислија.

Северина, упркос дугогодишњој великој популарности певачице која се тако зове, није никада постало често име, уз мали изузетак код ромске популације.

Према њеним речима, најчешћа мушка имена у Хрватској су Иван, Јосип, Марко, Стјепан, Томислав, Жељко, Ивица, Анте, Марио и Никола. Што се тиче женских, на првом месту је Марија, а следе је Ана, Ивана, Мирјана, Kатарина, Нада, Драгица, Љубица, Весна и Марина.

Међутим, имена која родитељи дају данас деци су мало другачија. У првој деценији 21. века најпопуларније је мушко име Лука, а потом Иван, Марко, Филип, Kарло, Јосип, Антонио, Давид, Петар и Матеј. Највише девојчица добило је име Луција па Лана, Ана, Петра, Сара, Ема, Марија, Ника, Ивана и Ива.

Имена која аутори речника нису нашли нигде осим у Храватској су Домагој, Борна и Хрвоје.

Advertisements