Доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито био је почасни каноник поглавара Римокатоличке цркве – Папе, а сахрањен је као припадник тајног ватиканског реда пилигринских фратара, поклоника Свете Госпе Фатимске.

Ова вест дуго се скривала и била је највећа тајна како Ватикана, тако и СФРЈ, а коначно је угледала светлост дана.

Према наводима Италијанских медија жеља Јосипа Броза Тита била је да умре у католичком делу Југославије, што се и обистинило, јер је преминуо у Љубљани, а тамо су му у највећој тајности пилигрински фратри одржали посмртни обред пре него што је тело пребачено у Београд.

Ове шокантне тврдње изнело је неколико аутора у књигама и публикацијама које су објављиване углавном у српској дијаспори током постојања СФРЈ.

Годинама касније, испоставило се да су оне нешто више од пуке теорије завере с обзиром на то да су у историјским архивама пронађена разна документа о тајним контактима Тита и ватиканских емисара, за које нису знали чак ни највиши руководиоци тадашње Југославије, нити наше дипломате у Риму.

За иницијацију Јосипа Броза у тајно друштво, које је имало огроман утицај у Ватикану, заслужан је, кажу исти извори, фратар Kрунослав Драгановић, близак сарадник Анте Павелића.

Драгановић је после рата био један од главних организатора пацовских канала којима су најозлоглашенији усташки злочинци пребацивани на сигурно, у Јужну Америку.

Ипак, Брозов режим му је дозволио да се 1967. врати у Југославију, где је мирно живео у Сарајеву све до смрти 1983 године. Сметњу томе није представљала ни чињеница да је чувени ловац на нацисте Симон Визентал у више наврата говорио о Драгановићу и чак послао захтев да га лично саслуша, што му никад није омогућено.

Мистерија Драгановићевог повратка у Југославију постаје много јаснија када се повеже са његовом кључном улогом у прикључењу Тита пилигринским фратрима, а посебно са тајном дипломатијом која је цветала између Тита и Ватикана.

Судећи по архивима и сачуваним депешама које је београдски публициста Пеђа Радосављевић истраживао и приказао у књизи “Односи између Југославије и Свете столице 1963-1978”, интензивна тајна дипломатија одигравала се у тих 15 година. Претпоставља се да се у том периоду Броз више пута састао са папом Павлом ВИ, али је једини званично забележен сусрет био онај од 29. марта 1971, годину дана након званичног успостављања дипломатских односа прекинутих 1952. године.

Advertisements