Америчка морнарица је декласификовала тајни пројекат дизајниран за заштиту носача авиона од напада торпеда и признала да је новац порезних обвезника бачен у ветар.

Амерички војни стручњаци су били задужени да дизајнирају заштиту од морнаричких напада потенцијалних америчких противника, који би у сукобу против америчке флоте могли да користе торпеда као аутономне навођене подводне бомбе.

Сматра се да су амерички носачи авиона технолошки високо опремљени и да су то плутајуће авионске базе које покрећу нуклеарни реактори. Сада, након година тајног тестирања, Сједињене Државе напуштају свој тајни противподморски програм.

“У септембру 2018. године америчка морнарица је обуставила напоре на даљем развоју система. Морнарица планира да врати у почетно стање све носаче авиона током ремонта, у идуће четири године”, наводи се у извештају који је недавно објавио Пентагон. У извештају се такође наводи да је програм, посебно развијан за заштиту од торпеда, у пет година остварио напредак у откривању и њиховом пресретању, али недовољно. Подаци о поузданости система су претерано нетачни или чак не постоје, каже америчка морнарица.

Тако би бродови америчке морнарице могли бити беспомоћни против подморског оружја руских и подморских флота Кине, које се убрзано развијају и представљају велику претњу америчким бродовима. Након завршетка Хладног рата су САД занемариле противподморску одбрану и усресредиле се на борбу против површинских бродова. Али, ситуација се променила када је потврђено да Русија, Кина и Иран имају високопрецизна и модерна торпеда која, док пролазе кроз воду стотинама километара на сат, око себе стварају такозвани мехур.

Нова класа брзих торпеда не може се контролисати и могу се испалити директно на америчке носаче авиона, који имају мале шансе да их открију. Торпеда чак и не ударају директно у брод, већ се експлозијом ствара ваздушни мехур испод брода, који би требало да савије или сломи кобилицу брода, што би узроковало тоњење. Чак и мање технолошки напредне земље, као што су Северна Кореја или Иран, могу користити дизелско-електричне подморнице и сакрити се у бучним обалским водама на кључним рутама америчке морнарице.

На овај неуспели систем су Сједињене Државе потрошиле 760 милиона долара, наводи се у извештају интернет издања Тхе Дриве. У овим околностима америчка морнарица може користити “Ниxиес”, мамац којег брод вуче за собом како би привукао непријатељска торпеда, али је потребно да се непријатељско подводно оружје уочи на време, што је уз брзину и релативно кратку удаљеност с којих се испаљују модерна торпеда захтеван посао.

Да би за америчку морнарицу ствар била гора, руски програм “торпеда судњег дана” иде даље, за војни интернет часопис Популар Мецханицс је писао Кајли Мизоками, недуго након презентације нових оружја од стране руског председника Владимира Путина. Један од пет нових система нуклеарног наоружања које је руски председник  представио прошле недеље био је страшни нови “торпедо судњег дана”, који може прећи цели океан и погодити циљ ударом јачине неколико мегатона. Видео, који је изворно био део Путинове презентације, појавио се на интернету и објашњава како систем функционише.

“Слике система познатог као “Посејдон” први пут су процуриле 2015. Детаљи су звучали тако страшно да се у почетку сумњало да је торпедо стваран, али су сви заћутали када су прошлог месеца оружје видели у Пентагону”, пише Кајли Мизоками. “Посејдон” је први од оваквих система оружја. Описан је као интерконтинентално аутономно подводно возило с теретом термонуклеарне бојеве главе. Оружје је дуго око 80 метара и има облик торпеда. Како приказује видеозапис, за постизање брзине од 100 чворова, или 185 километара на сат, користи четири пропелера.

“Посејдон” се преноси матичном подморницом и може бити ослобођен хиљадама километара од циља. Оружје је само-навођено, што значи да му, када се лансира, не требају наредбе за навођење. Будући да има нуклеарни погон, сигурно је бучно и лако препознатљиво оружје, али његова огромна брзина отежава пресретање, пише Мизоками.

Када стигне до циља, детонира термонуклеарну бојеву главу од 100 мегатона. Против поморских циљева, попут борбене групе носача авиона, ово је вероватно довољно снажно оружје да може да детонује миљама удаљен од непријатељске флоте и да је уништи. Пентагон, наравно, не наводи узрочно последичну везу између својих нефункционалних противподморских система и руског оружја, али је индикативно да се одједном одустало од усавршавања и уклањања недостатака непосредно након презентације нових руских оружја у марту прошле године.

Против копнених циљева би Посејдон био још разорнији и могао би збрисати с лица земље америчке приобалне градове. “Посејдон”, као и остатак супер оружја руске војске, осмишљен је да заобиђе америчку противракетну одбрану.

Иако је амерички балистички противракетни штит преслаб да би се заштитио од целокупног руског нуклеарног напада, из перспективе Москве све што би се могло искористити за поткопавање концепта нуклеарног одвраћања представља опасност за сигурност земље, тврди Кајли Мизоками.

Advertisements