Бивши амбасадор Србије при Организацији Уједињених нација за културу (Унеско) Дарко Танасковић је изнео своје мишљење о Kосову, прекрајању граница на Балкану, а осврнуо се и на ситуацију о мигрантима.

Важно је уочити једну тенденцију да се разним пробним балонима жели тестирати она граница до које се може ићи у евентуалном компромисном споразуму при чему се највише тестира српска страна односно шта би Београд по њиховом мишљењу могао да прихвати, па се онда појављују овакви планови као што је овај од седамнаест или двадесет тачака“, каже Дарко Танасковић.

Професор сматра да је веома опасно то што се кроје некакви планови далеко од очију јавности што би могла да буде основа будућег споразума, а какав је ће бити то је крајње нејасно.

„Мислим да смо од тога реално далеко, ако бисмо којим случајем били близу онда је то јако лоше зато што се из овакве ситуације не може извући ништа добро. Због тога се прибојавам радикализације ситуације на северу Kосова како би се убрзали процеси који су у ћорсокаку. Значи, мање размишљамо о тим плановима, а много више о непосредним догађајима који би могао бити и повољан за Србију и Србе донекле јер у вези са Kосовом и Метохијом не може ништа да буде позитивно по нас јер је крајње неизвесна ситуација“, истиче професор Танасковић.

Танасковић се осврнуо и на питање о Великој Албанији и о променама граница.

„Kада је реч о великој Албанији то је врло занимљив феномен и лично сам тврдио да Велика Албанија практично постоји. Облици те Велике Албаније који се конкретизују, премда, наравно то све још није доведено до краја и питање је како ће свет на то реаговати у даљем континуитету збивања, указују на то да ништа није немогуће. Према томе, закљињање у промене граница и непроменљивост граница, и учестало помињање непромењљивости граница за мене говори то да постоји у суштини реална могућност да границе буду промењене, па је потребно политичко-декларативно стално понављати да су непромењиве“, каже професор.

Осим проблема у вези са Kосовом и Метохијом, регион потреса и талас са мигрантима, па је професор Атанасковић говорио и о мигрантској кризи.

„У склопу тог таласа који је по мени последица изразите неравномерности у појединим деловима света и неравномерности у расподели светског богатства што је универзалног карактера. Постоје посебне димензије тога, а реч је о овој- што је највећи део миграната који долазе на Балкан у ствари Исламске вероисповести или барем традиционалне припадности Исламу“.

Осим о мигрантској кризи, професор је изнео своје мишљење и о Сириј и рекао да је режим Башара ел Асада преживео све нападе и да циљ обарања режима није остварен, али да тај режим ужива подршку унутар саме Сирије.

Advertisements