На крају суђења Албанки за коју се верује да је убила дечака Слободана Стојановића, тужилац Мирослав Јањић је оценио да је ово један од ретких случајева ратног злочина где се искази сведока и вештака потпуно поклапају

У завршници једноипогодишњег суђења Елфети Весели, оптуженој за убиство дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића  1992. године у насељу Бајрићи код Зворника, тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Јањић навео је да је доказано да је оптужена починила тај монструозни злочин. Доказана је, казао је он, и кривица Сакиба Халиловића, команданта Диверзантског вода здружених јединица муслиманске војске у чијим редовима је била и Албанка Елфета Весели, „жена монструм”, „жена звер”, како су је звали њени саборци.

„Сматрамо да је тужилаштво током поступка ван сваке разумне сумње доказало кривицу Халиловића и  Веселијеве. Ниједна чињеница из оптужнице није остала, а да није поткрепљена сведочењима и доказима које одбрана није могла да оспори”, рекао је Јањић у завршној речи у судници Суда БиХ.

Подсећајући на изјаве сведока, Јањић је поменуо, између осталих, и сведока С1 који је, као очевидац, језиви злочин над дечаком гледао с неколико метара удаљености.

„Елфета је стајала са дечакове леве стране. Држала га је за косу. Извадила је нож са црним корицама. Подигла му је главу и повукла нож испод врата. Дете је почело да кркља… Кад ју је неко од присутних војника питао ’шта то ради’, она је извадила пиштољ, дуга деветка, прислонила му на главу и пуцала, једном или два пута, не знам. Након тога му је тело замотано у плави мантилић. Окренуо сам главу, нисам више могао то  да гледам”, испричао је сведок С1, иначе муслимански војник, на једном од рочишта.

Његове наводе, према речима тужиоца Јањића, потврдио је налаз обдукције и искази осталих сведока, те чланови дечакове породице приликом идентификације.

„Ово је један од ретких предмета ратног злочина где су исказ сведока и налаз вештака сагласни. Може ли бити случајност да сведок види четири материјалне чињенице, а да то у налазу потврди вештак, а да није било теоретске шансе да се њих двојица сретну”, казао је Јањић.

Оптужени Сакиб Халиловић, који је знао за убиство српског дечака, а према неким сведочењима и видео кад га је његова потчињена починила, није ништа предузео да она буде кажњена. То је, оценио је тужилац, доказано током поступка, као и то да је дете од доласка до последњег дана живота боравило с припадницима Халиловићеве јединице.

„Халиловић није предузео нити једну радњу да истражи шта се десило с тим дететом. Није никог известио да је дете у јединици, да је малтретирано и да се прича да га је убила Веселијева. У најмању руку је морао знати да о убиству детета мора некога обавестити”, нагласио је у завршној речи тужилац Јањић.

Слађана Црквењаш, сестра малог Слободана, испричала је током сведочења у Суду БиХ, да су она и брат заједно с родитељима у јулу 1992. године из безбедносних разлога отишли из места у коме су живели и да се Слободан вратио по свог пса Лесија, који је остао у њиховој кући на територији под муслиманском контролом.

„После неколико дана чули смо да је убијен. Сви су говорили да га је убила Албанка из Власенице Елфета Весели”, навела је она.

Након рата Веселијева се скривала, откривена је и на захтев Тужилаштва БиХ ухапшена у септембру прошле године у Швајцарској и врло брзо изручена БиХ.

Изношење завршних речи одбране заказано је за 29. март.

 

Advertisements